coka

Svako veče, kada krenem na spavanje, na neki način prelistam moj dan....

Imam par dobrih prijateljica i par prijatelja, ali to su ljudi na koje znam da se mogu osloniti u bilo koje doba dana i noći i da će ti ljudi biti tu za mene, kao i obrnuto. Od kada znam za sebe nalazim se u trokutu prijateljstva, uvek nas je bilo tri (ovde govorim o curama)... To je uvek lošija varijanta, jedna se uvek oseća isključeno i zapostavljeno. Recimo, devojke sa kojima sam odrasla, jedna je završila fax i vratila se kući, a nas dve smo još uvek u N.S.-u na studijima. Mima, koja je kući, jako nam nedostaje, iako ona nije toga svesna, ona se oseća jako "odbačeno". Uglavnom, nije to tema ovog rada, htela sam da vam približim kako sam se razočarala u jednu (sada već bivšu) drugaricu. Isto nas je bilo tri u društvu, spletom okolnosti smo se ja i Dejana jako zbližile, na šta je Stana jako bila ljubomorna i uporno je pokušavala da nas udalji. Naravno da to nismo dopustile... Ali, koliko neko može biti ljubomoran da počne da laže o nekim stvarima.

O čemu je reč, nas dve smo počele da vodimo različite živote (ona se zaposlila, a ja i dalje sudiram), malo smo se udaljile, nisam bila u toku njenog život, kao ni ona u toku sa mojim. U doslednjih par meseci smo se često čule, ali sve je to bilo ono "najosnovnije" , nije nam se dalo ni da se vidimo. Te osnovne stvari su se jako proširile, jako puno dešavanja, dogadjaja, ali jednostavno to sve nije moguće preko poruka objasniti, približiti... Ja sam od Dejane, čula u kratkim crtama šta se dešava, ali kada se vidimo detalji. Ubrzo posle toga sam naletela na Stanu, koja je ispričala drugu verziju priče. Iskreno, upravo zbog toga što smo se Dejana i ja malo udaljile u poslednje vreme, Stana je to iskoristila da bi mi ispričala tu priču ali relativno izmenjeno od onoga što ja znam, a to je mene jako povredilo. Pošto sam jako emotivna osoba, sve je to jako loše uticalo na mene i nisam mogla da izdržim, već sam pisala Dejani. Ona je shvatila da se nešto dešava, ali nije imala pojma o čemu se radi. Kada sam joj ispričala šta se dešava, nije mogla da veruje, jer to veze sa istinom nije imalo.

 Jako sam loša u proceni ljudi, to mi je većinom najslabija karika, dok se ne opečem ne odustanem od tih ljudi. Koliko se ovakvih slučajeva još desilo u svetu? Koliko nas se razočaralo u osobe za koje smo mislili da su nam prijatelji, a na kraju se ispostavilo da nije tako?

 Žao mi je što postoje takvi ljudi!!! Oni ne shvataju šta je čar prijateljstva, ne shvataju da se prijateljstvo stiče, da se mora negovati i čuva, iz dana u dan dokazivati prijateljima koliko su im važni u životu, da su oni njihov oslonac, njihovo rame za plakanje i njihovo svetlo na kraju tunela...