coka

Koračajući, u kasnim satima, pustim ulicama grada...razmišljam o sebi, svom životu, usponima i padovima, greškama, grižoj savesti, o tome ko sam zapravo ja. Jedan pogled u mesec, bio je dovoljan da shvatim da sam se izgubila i da se zapitam gde ću stići ako ovako nastavim?

Svako od nas ima svoju životnu priču, kako će je drugi doživeti, zavisi samo od načina na koji ćemo je ispričat... Sada verovatno očekujete dugu priču o mom životu, ali ne, neću ulaziti u dubinu, samo ću ga malo zakačiti. Izmedju velike ljubavi i karijere, ja sam odabrala karijeru, izmedju poštenja i prevare,  prevaru. Izmedju svog pravog lica i maske, masku. Izmedju reči drage osobe i reči pakosne, poslušala sam reči pakosne osobe... Zašto? Ne znam!!!!

Pokušavam otkriti gde sam to pogrešno skrenula i vratiti se na pravi put, ali ne mogu, ne znam kako stići do njega. Dive mi se ljudi koji me ne poznaju, koji ne znaju ni 10% od moga života, zašto, zato što su navikli da sam jaka, vedra i uvek spremana za nove avanture, ali oni ne znaju da je to samo paravan, gluma osobe koja je otkrila svoju ulogu i jako je dobro gluma, a u stvari krije svoje pravo ja. Nisam ja neiskrena prema drugima, samo retko pokazujem svoje lice, retko pričam o svojim greškama, retko pričam o sebi... Kada bih mogla vratiti godine, mnoge stvari bi drugačije uradila, ne bih dozvolila da postanem ovako hladna, ali nažalost ne mogu. Mogu samo pokušati ispravili krive korake koje sam napravila i to je sve, samo da otkrijem kako....